Sada već legendarno desno krilo sarajevske Bosne i bivši reprezentativac BiH, koji je jedinu konstantu imao u tome da su ga podcjenjivali i iz nekog razloga selektori redovno ignorisali, odnedavno je igrač Vogošće, pa iako nije potpuno spreman vidljivo je zbog čega je napravio solidnu internacionalnu karijeru.
– Polako se vraćam u formu od prije nekoliko sezona. Dešavalo se stvarno raznih stvari koje mi nisu išle naruku u karijeri što me deprimiralo i u jednom trenutku mislio sam ostaviti rukomet. Ipak, prošle godine došao sam u Bosnu s ciljem da se revitaliziram i pokušamo nešto napraviti. Imali smo odličnu ekipu, spoj mladih i iskusnih igrača, s Harmandićem, Toromanovićem, Vražalićem, ali je glavni sponzor naprasno u jednom trenutku digao ruke od nas i tu se rasula ekipa.
Ostao sam do kraja ipak, nisam želio napuštati brod koji tone. Pokušali smo izboriti opstanak i za dlaku smo ga ispustili – priča Zulfić koji je u prethodnom meču protiv postigao pet golova.
– I prethodna četiri mjeseca proveo sam također u Bosni, u Prvoj ligi FBiH, ali je onda stigla ova ponuda, pa mi je jednostavno sinula ideja da ako je tako, da treba da se zainatim i pokušam dostići nivo od prije nekoliko sezona. Shvatio sa da je glupost da prekidam karijeru u 30. godini, najboljem periodu za jednog rukometaša. Mislim da mogu da još puno dam rukometu, pa zašto ne i čitavu deceniju – smatra Zulfić.
Prema njegovom subjektivnom osjećaju nalazi se na 70 posto „starog“ Zulfića.
– Treba mi još fizičke snage. U Prvoj ligi FBiH je drugačiji raspored, duža pauza, pa sam sada morao odmah uletjeti, bez odrađenih zimskih priprema. To mi fali, a nezgodno je jer je potrebno napraviti balans, ne mogu se sad iskljulivo posvetiti fizičkoj spremi – objašnjava Muhamed.
Što se ambicija Vogošće tiče, visoke su.
– Mislim da su realne, a to je da izborimo nastup u Evropi naredne sezone. Zasad nam dobro ide, drugi smo, dijelimo poziciju s Leotarom i nadam se samo da ćemo vremenom rasti u formi.