Kao doktor fiziologije, on smatra da se mora vrlo dobro poznavati organizam vrhunskog sportiste, te da mu stručnjaci moraju omogućiti da kao najzdraviji mogući izadje na teren. Mišljenja je da je fudbalska reprezentacija Srbije u Kataru podbacila baš zato što nije konsultovala stručnjake iz ove oblasti.
-Siguran sam da je stručni tim naše reprenzentacije mogao da konsultuje nekog od eksperata sportske medicine, par mjeseci prije polaska u Katar. Takav stručnjak bi mogao da napravi analizu funkcionalnosti svakog fudbalera i da uradi preventivu, kao ne bi došlo do slabosti i iscrpljenosti igrača. Drugo su povrede i njima treba da se bave stručni ljekari. No, da do povreda ili slabosti ne bi došlo moraju se slušati specijalisti sportke medicine. Veoma je bilo važno da se napravi analiza uticaja vremenskih faktora napojedinačni organizam svakog fudbalera, kako podnose vrućinu, šta u tom slučaju smiju da jedu, da piju, kakvu suplementaciju moraju da uzimaju. Možda je bilo nekoliko povređenih fudbalera, ali šta ćemo sa onima koji su bili zdravi, a nesposobni da se bore sa klimatskim problemima. Afro-azijsku klimu kakava je u Kataru, bolje podnose svi igrači koji nisu iz Evrope. Naravno, u mnogim reprezentacijama Evrope igraju fudbaleri koji su naturalizovani, pogledajte samo koliko takvih fudbalera imaju Engleska, Francuska, Holandija… Oni su prosto otporniji na pustinjsku klimu. Siguran sam da bi u budućnosti naši fudbaleri kada idu na reprezentativna takmičenja, morali da konsultuju stučnjake sportske medicine – kaže Jakovljević.
Spavanje od 22 do 6 ujutro
-Ponosan sam na to što sam u saradnji sa profesorom Dikićem napravio dobar udžbenik „Sportske medicine”. Na tom projektu učestvovalo je mnogo autora iz naše zemlje. Trenutno pokušavamda u srcu Šumadije napravim dobar centar za prevenciju u službi zdravlja vrhunskih sportista, ali i za sve druge koji se bave sportom. Prevencija u službi zdravlja je zaista ključ za modernumedicinu, ona uključuje pravilnu rehidraciju i nutriciju. Dakle, da bismo bili zdravi kao sportisti, važno je šta pijemo i šta jedemo. Takođe veoma je važno kada se šta radi, kada se uzimaju obroci ikada se organizam odmara. Prema mojim istraživanjima u oblasti medicinske fiziologije, vrhunski sportista treba da ustaje u šest sati ujutru, a da liježe u deset uveče. Pojačana fizička aktivnost je vrstastresa za organizam, tako da se mora tačno znati kada je potrebno da se ljudski organizam odmori i oslobodi napetosti – kaže na kraju Dr. Jakovljević.